Inca Machu Picchu

Maču Pikču

Tražeći Vilkabambu, izgubljeni grad Inka, Hajram Bingam je pronašao Maču Pikču 24. Jula 1911. godine. Smatra se da ga je sagradio Jupanki Inka Pačakuti i verovatno je služio kao kraljevska rezidencija.

Sipan

Sipan

Zahvaljujući pljačkašima grobnica (uakerosi) 1987. godine, arheolog Volter Alva predstavio je svetu važan arheološki nalaz, grobnicu gospodara Sipana. Pronalaženje ove grobnice spada u jednu od najvažnijih arheoloških otkrića, kako u obe Amerike tako i u svetu.

Chan Chan

Ćan Ćan

Kultura Ćimu (XIII – XV veka) izgradila je najveći grad od blata u svetu. Zauzimao je površinu od oko 20 kvadratnih kilometara, a naseljavalo ga je blizu 40.000 ljudi.

Kukulkan El kastiljo

Kukulkan

Posvećen bogu znanja Kukulkanu. Španci je nazivaju El Kastiljo, nalazi se u starom majanskom gradu Ćićen Ica. Visoka je oko 60 metara i ima 365 stepenika koji predstavljaju dane u godini.

Azteck

Sunčev Kamen

Monolit koji teži 25 tona i ima prečnik od 3,60m. Nađen je na centralnom trgu u gradu Meksiko 16. Decembra 1760. Poznat i kao astečki kalendar, izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Mexico City-ju.

LatinskAmerika























Asteci



suncev kamen Sunčev Kamen
izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Mexico City-ju.
   Poreklo Asteka nije u potpunosti rasvetljeno. Legenda kazuje, da se oko 1250. godine malo nomadsko pleme iz svete zemlje Astlan doselilo u Meksičku dolinu. Imali su tri imena na svom origanlnom nauatl jeziku: Meksika, Tenoćka i Asteci (po zemlji porekla Astlanu, zemlji ždralova negde na dalekom severu). Zbog ratničkih veština, narodi koji su živeli u područiju Meksičke doline uzimali su ih kao najamnike. Vremenom, postaju sve moćnija sila, koja je već u XIV veku osvaja Askapocalko (grad na obali jezera Teskoko koji je do tad vladao tim područijem). O samim počecima ratničke surovosti Asteka govore dve priče. Gradovi Askapocalka i Kulhuakan dozvolili su Astecima da se nasele u kamenito područije Tizipan. To područije je bilo puno otrovnih zmija, misleće da će ih se na taj način rešiti. Gotovo sigurni da su zmije dokrajčile Asteke, posle izvesnog vremena pošli su put Tizipana. Umesto priželjkivanog prizora, zatekli su ih žive i potpuno zdrave, čemu je doprinela ishrana bogata proteinima, koje su unosili hraneći se zmijama. Drugi primer, govori o vremenu kada su bili najamnička vojska. Misleći da im se sprema zamka, domišljato i brutalno seku jedno uvo zarobljenicima koje su uhvatili. Prilikom prebrojavanja zarobljenika, kada su druge grupe ratnika htele da prisvoje astečke zarobljenike, kao dokaz da su zarobljenici njihovi, pokazali su punu vreću ušiju.


Svakodnevni život
Kakao - Novac i hrana bogova Kakao - Novac i hrana bogova

Zrna kakaa su bila vrednost ne samo zbog svog ukusa, već zbog toga što su bila retka. Kada bi Asteci hteli da se razmeću izmrvili bi ta zrna i popili ih kao čokoladu. Porez potlačenih gradova naplaćivan je tim retkim i vrednim zrnom. Po rečima Kortezovog istoričara Hernanda de Ovieda Valdeza za to vredno zrno ste mogli da kupite:
Zeca za 4 semenke, roba za 100 semenki, prostitutku za 10 semenki ...
Kao i u savremenom svetu, tok svakodnevnice započinjao je ranom zorom. Sa vrha gradskih hramova u redovnim razmacima odjekivalo muklo klepetanje morskih školjki, zajedno sa oštrim udarcima teponastlija (drvenog gonga) označavajući protok delova dana i noći. Uobičajni dnevni obrok sastojao se od lake užine, obilnog obroka u podne i još jednog lakog obroka u sumrak. Glavni izvor hranom bile su živopisne gradske pijace sa bogatom ponudom. Kukuruz je bila najznačajnija namirnica (od brašna se pravio najzastupljeniji proizvod – tortilja), prisutni su i paprika, pasulj, tikve, krompir, paradajz i razne vrste voća. U prehrambene svrhe gajili su ćurke i pse, jeli su insekte kao što su crvi koji parazitiraju u agavi, skakavce, mrave i druge larve. Pijaca je služila kao mesto snabdevanja i preraspodele hrane (jedno od sredstava plaćanja bila su zrna kakaa). Ona je takođe bila pod budnim okom nadzornika i suda koji je i najsitnije prestupe strogo kažnjavao istog momenta. Većina prestupa kažnjavala se smrću, pridavajući važnost poštovanju zakona, bez obzira koliko počinjeno delo iz naše perspektive izgledalo banalno. Zakoni su bili rigorozniji prema aristrokatiji nego prema običnom svetu (što se ne bi moglo reći za postmoderno doba). Dešavalo se da neko ipak bude i pomilovan, ali prestupnik nije imao prava na drugu grešku, kazna je gotovo uvek bila, smrt. Jedan od najpoznatijih primera je osuda Ćalćiunenecin, ćerke vladara grada Teskoka, Nesalvalpilija (Nezahualpill 1472–1515). tenochtitlan Buduća kraljica, se odala menjanju ljubavnika koje je kasnije ubijala sve dok se to nije javno otkrilo. Kazna je naravno bilo pogubljenje, bez obzira na njen visoki položaj. U slučaju opijanja plemići su kažnjavani smrtnom presudom, dok je običan svet kažnjavam šišanjem do glave i javno ismejavanje. Smrtnu kaznu nisu mogli da izbegnu izdajnici, ubice (tu spadaju i žene koje su pobacile dete, kao i svi oni koji su pomagali), počinioci incesta i silovanja. Kazna u slučaju preljube, sastojala se u davljenju žene i kamenovanju muškarca. Niko nije smeo da uzme kaznu u svoje ruke mimo zvaničnog suda. Kada je u pitanju srodnički odnos kod Asteka, možemo ga grubo svrstati u dve kategorije. Monogamija (običan svet, koji zasnivanjem porodice postaju punopravni građani društva) i poligamija (pripadala je visokom plemstvu i vladarima, koja je u suštini imala političku funkciju sklapanja saveza). Kod običnog sveta, glavnu ulogu u izboru bračnog partnera imali su roditelji budućih mladenaca. Kada bi mladićeva porodica odabrala neku devojku, odlazilu su kod sveštenika koji je pomoću njihovog datuma rođenja utvrđivao, da li su budući supružnici kompatabilni jedno za drugo i kakva ih sudbina čeka.




Religijski sistem i žrtvovanja

Huicilopočtli bog rata Huicilopočtli
Bog rata
  Celokupna astečka kultura prožeta je religijom i verovanjima. U njihovom religijskom pantenonu prisutna su mnogobrojna božanstva, koja su nasleđena od drugih mezoameričkih naroda. Da bi smo razumeli njihov složen religijski sistem, trebali bi da pored izlomljenog jezika, izlomimo i um. Što mi naravno nećemo uraditi, ali ćemo napravati osvrt na neka od najbitnijih:
Ometekuhutli – Jedan astečki mit o stvaranju sveta govori o ovom bogu kao vrhovnom tvorcu zemlje i drugih bogova. Bio je poznat kao bog dvojnosti, imao je dvopolnu prirodu muško-ženski karakter. Muškarca su zvali Ometeotl, a ženu Omesihuatl.
Huicilopočtli –Boginja zemlje Koatlikue Koatlikue boginja zemlje imala je jednu kćer Kojolsauki (boginja meseca) i nebrojano sinova (četri stotine južnjaka). Kada je Koatlikue zatrudnela noseći budućeg boga rata, njena kćerka je okupila ostalu braću i ubedila ih da kazne majku pogubljenjem, smatrajući je promiskuitetnom. Prilikom napada na majku, iz utrobe je izašao Huicilopočtli obojen u plavo,držeći ognjenu zmiju sa kojom je isekao Kojolsauki i ostalu braću. Ovaj mit govori o nadmoći sunca koga predstavlja Huicilopočtli nad njegovom sestrom Kojalsauki koja predstavlja mesec. Njegova majka Koatlikue je zemlja sa suknjom od zmija iz koje sunce izlazi svakog jutra. A Huicilopčtlijeva braća, četri stotine južnjaka predstavljaju zvezde na nebu koje se razbeže svakog jutra kad sunce krene da izlazi. Na vrhu velike piramide u Tenoćtilanu (koja je imala dve kule-prostorije posvećene Tlaloku i Huicilopočtliju) gorela je večna vatra posvećena Huiclopočtliju. Ona nije smela da se ugasi jer bi u suprotnom astečka moć i prevlast nad drugim narodima mogla nestati.
Teskatlipoka – Bog sudbine, rata, vinovnika nesloge i poroka. Upoređivan je sa hrišćanskim luciferom, a u nekim verzijama smatra se i tvorcem zemlje. Teskatlipokin kult seže još u vreme Tolteka. Oni su kazivali priču o ogledalu od tamnog opsidijanskog stakla pomoću kog se može predvideti budućnost i intimna maštanja ljudi. Kecalkaotl - Bog vazduha, mudrosti i učitelj veštine mira Kecalkaotl
Bog vazduha, mudrosti i učitelj veštine mira.
U vreme gladi, Teskatlipok koga još zovu “Bog zadimljenog ogledala“ sakrio je ogledalo kako bi produžio ljudsku patnju. Bio je zaštitnik tajnih noćnih aktivnosti, kao što su preljuba i krađa.
Tlalok – Bog kiše. Tlalokovo ime potiče od reči tlali koja na jeziku nahuatl znači zemlja, i od sufiksa ok , što označava nešto što stoji iznad. Bukvalni prevod - onaj iznad zemlje. Slavljen je žrtvovanjem ljudske krvi (uglavnom deca i mladi) na svetkovini Atlkahualo. Njegov kult snažno je povezivan sa plodnošću zemlje.
Kecalkaotl–Bog vazduha, mudrosti i učitelj veštine mira. Kecalkoatl u prevodu sa nauatl jezika ima dvojako značenje, “Pernata zmija“ i “Dragoceni Blizanci“. Bio je zaštitnik vladarske porodice, zato su oni često nosili perije od ptice kecal. Smatrali su ga izumiteljom ritualnog kalendara, učiteljom ratarskih veština i zaštitnikom zanatlija. Jedan od retkih astečkih božanstava koji nije zahtevao ljudsku žrtvu. Mnogi mitovi kazuju o njegovom sukobu sa mračnim bogom Teskatlipokom. Jedan od mitova govori kako je Kecalkoatl sazvao sve zmije obalnog područija (Meksički zaliv) i od njih napravio splav, na kom se vratio u svoju zemlju odakle je potekao, Tlapaljan. Kako je po verovanju, Kecalkoatl treba da se vrati istim putem kojim je došao dogodila se pogubna koincidencija po astečko carstvo. Umesto boga mudrosti, na obali meksičkog zaliva iskrcao se Kortez sa svojim konkvistadorima. Došao je u godini (1-trska) u kojoj je prema proročanstvu trebalo da dođe Kecalkoatl i tako su osvajači pomešani sa bogovima.


Ritual žrtvovanja

astecko zrtvovanje
  Asteci nisu prvi uveli ritual žrtvovanja, već su ga preuzeli od drugih mezoameričkih naroda i digli ga na najviši mogući nivo. Prinošenje ljudske žrtve bila je religijska obaveza, potreba za održanjem sveta, očuvanjem plodnosti zemlje i moći vldara. Trebalo je zadovoljiti bogove koji su u svakom trenutku mogli da okončaju i unište svet. Kod Asteka su postojala dva najčešća oblika žrtvovanja: Jedan je vađenje srca iz grudi žrtve, a drugi je smrt spaljivanjem. Sveštenici bi žrtvu položili na orlov kamen (kvauksikali) koji je bio šiljatog oblika kako bi žrtva izvila leđa i stovrila dobar položaj grudi za lakše vađanje srca. Iščupano srce se okretalo uvek prema suncu, zatim je bacano pred figuru boga kome je žrtva nemanjena. Tela su bacana na krvavu gomilu u podnožiju stepeništa. Kasnije su skupljana i pripremana za kanibalističke gozbe. Žrtvovanje spaljivanjem bilo je rezervisano za boga vatre Ksiuhtekultlija. Pored ova dva glavna metoda, bilo je prisutno i žrtvovanje u čast boga setve i vegetacije, Ksajp Toteka. Žrtve su ubijane strelama tako da je krv oticala u zemlju kao voda koja daruje život zemlji (Asteci su ljudsku krv zvali ćalćiuatl – dragocena voda). Leš bi zatim bio odran, a sveštenik bi nosio kožu odrane žrtve. Godine 1487. car Ahuicotl otvorio je veliki hram u Tenoćtilanu (El Temple Major – hram posvećen Uciliopčtliju i Tlaloku) uz ogromno obredno žrtvovanje. Hroničar Fernando de Alva Istlilksočitl taj događaj je opisao kao „klanicu kojoj nema ravne u istoriji čovečanstva“. Velika svečanost trajala je četri dana. Prema nekim izvorima tokom ove svečanosti žrtvovano je 80 000. ljudi. Prvu žrtvu prineo je Ahuicotl lično. Zarivši nož noz od opsidijana astecko zrtvovanje od opsidijana u grudi žrtve, vadeći srce, koje je daravo novom Ucilipočtlijevom oltaru.



Ratovanje i vojnički život

Macuahuitl Macuahuitl
Drveni mač (ili toljaga) obložen oštricama opsidijana, bilo je autentično oružije mezoamerike.
astecki ratnik i konkvistador Oružije Asteka
Oružije Asteka
koplje, luk, tobolac, palice, atlatl, sekira, štitovi...
Ratovanje za mezoameričke narode bilo je prirodno stanje i njihov način života. Za rat se vezuje obezbeđivanje resorsa, prevlast nad drugim narodima, robovska radna snaga kao i robovi koji su namenjini žrtvenim ritualima. Jedan od čuvenih oblika ratovanja bio je ksočijaojotl (Cvetni ratovi). To su unapred ugovorene bitke, sa pristankom obe zaraćene strane. U tim bitkama, ratnici su mogli da se domognu živih zarobljenika za obredno žrtvovanje i da usavršavaju svoju ratničku veštinu. Dakle, ovde su se sukobljavale dve vojske koje su ratovale bez da jedna drugoj upadaju u grad. Samo ime, Cvetni ratovi se verovatno vezuje za sam obred nakon bitke. Narod je slavio svoje ratnike, tako što ih je svečano nosio, praveći oblik cvetnog venca. Cvetni ratovi su vođeni uporedo sa uobičajnim načinom ratovanja. Da bi ratnik napredovao u vojnoj hijerarhiji morao je da se istakne hrabrošću u bici i da dovede što je više moguće živih zarobljenika. Elitne astečke jedinice bili su orlovi i jagauri. Oni nisu imali stajaću vojsku, već se vojska prikupljala prema potrebi. Svaki grad ili deo grada, morao je da obezbedi oko 400 vojnika kojima je komandova njihov lokalni vođa. Oni su bili uklopljeni veće jedinice oko 8000 ratnika. Na velike pohode, bilo je prikupljano i po 25 takvih divizija, što je ukupno činilo oko 200 000 ratnika. Od oružija su imali, mala koplja, buzdovane uglavljenim sečivom od vulkanskog stakla opsidijana, atlatl (drevno oružije, bacač strela, koristili su ga i aboridžini) i štit napravljen od kože. Nakon pada Askapocalka i ritualnog ubijanja njihovog kralja Mastale 1428. godine, označen jekraj Tepanačkog carstva i uspostavljena je vlast trojnog saveza. Trojnu alijansu, činili su Tenoćtitlan, Teskoko i Tlakopan. Oni su bila glavna pokretačka snaga astečke ekspanzije, kontrolišući veliko carstvo u nastajanju.



Tenoćtitlan – Uspon i Pad

tenochtitlan

  Jedna od legendi, govori nam o nastanku Tenoćtitlana. Grada, na kome danas leži metropola Meksiko Siti:
Jedne noći se Ucilopočtli, bog rata i sunca ukazao vrhovnom svešteniku Asteka, Kuakoatlu i naredio mu: „Smesta kreni i pronađi kaktus (tenoćtli) na kom orao veseo sedi. Tu ćemo se naseliti, tu ćemo vladati, tu ćemo osvajati našim kopljem i štitom. Tu će biti naš grad Meksiko-Tenoćtitlan, tu gde se orao oglasi, raširi krila i jede, gde ribe plivaju. Tu gde je zmija prožderana“ tenochtitlan Tako je 1325. godine na jezeru Teskoko, osnovan jedan od lepših gradova u svetu, koji je ljudska ruka stvorila. Okružen vodom prostirao se po svim ostrvcima i peščanim sprudovima. Na stubovima su građene kuće iznad vode i na obali jezera. Zbog nedovoljnog poljoprivrednog zemljišta, gradili su čuvene činampe (plutajuća polja). Površina činampe je varilala od 100 - 850 m2. U centru, gde su održavale glavne svečanosti nalazila se velika piramida posvećena Uciliopčtliju i Tlaloku. Na velikoj gradskoj pijaci mogli ste da sretnete oko 50 000 ljudi. Sam grad je brojao nešto preko 300 000 ljudi. Gradili su male jednospratne kuće, pokretne mostove, škole, hramove, a imali su i parna kupatila, jer su pridavali važnost higijeni za razliku od došljaka iz evrope. Gradili su i akvadukte, kojima su snabdevali grad pijaćom vodom. Nisu ni slutili da će im jednog dana konkvistatori opkoliti grad i preseći dovod vode, što će biti njihov kraj. Priče o piramidama većim od onih u Egiptu, o velikim količinama zlata,srebra i dragog kamenja stizale su na Kubu i zaintrigirale maštu tamošnjih španaca. Među najzainteresovanijima bio je Ernan Kortez
Vazda vrcav, legendarni, Raša Popov, govori o Ernanu Kortezu i padu astečkog carstva.
, gradonačelnik male kubanske opštine. Uspeo je da dobije odobrenje i sredstva za svoju pohod na mezoameričko tlo. Sa Kube je 10. februara 1519. godine isplovio sa 508 vojnika, 100 mornara i 16 konja. Iskrcao se u blizini grada Tabaska. Kako bi sprečio dezerterstvo i neodlučnost svojih vojnika potopio je brodove, tako da niko nije mogao da se vrati na Kubu. Na putu prema Tenoćtitlanu, Kortez je uspeo da pridobije nezodovoljne i potčinjene mezoamerikance. Glavni saveznik mu je bio grad Tlaskala. Došavši u Tenoćtitlan, Montezuma drugi, primio je špance u svoju prestonicu, koji su se mesecima slobodno kretali gradom. Gosti su nakon nekog vremena uhvatili Montezumu i držali ga kao taoca. U gradu je izbila pobuna, a kada se Montezuma pojavio kako bi smirio svoje sunarodnike, zasula ga je kišu kamenica, a od zadobijenih rana je umro nakon nekoliko dana. Kortez i njegovi konkvistadori su pokupili zlata i srebra koliko su mogli da ponesu i tokom noći pobegli iz grada. Pobegli su kod svojih saveznika u Tlaskalu. Šest meseci kasnije uz pomoć pojačanja sa obale i velike tlaskalaške vojske uspeli su da unište Tenoćtitlan. Prilikom napada koristio je 13 malih brodova koje je u međuvremenu napravio. Presekao je dovod pijaće vode i time oslobaio branioce, koje je sa vode napao i uništio ne samo grad, nego i astečko carstvo. „Na zastavi Meksika, vidi se orao kako sedi na kaktusu i proždire zmiju“

tenochtitlan
» Komentari