Kulturni horizont Ćavin možemo pratiti od 1500 – 400. godine p.n.e. u isto vreme kad i olmečki kulturni horizont u Mezoamerici. Najvažnije arheološko nalazište je Ćavin de Uantar. On je predstavljao ceremonijalni centar podignut u srcu Anda, u dolini reke Mosne, na visini od 3135 metara. Arheološko nalazište obuhvata veličanstveni monumentalni kompleks karakterističan za ceremonijalne centre, platforme, terase, trgove i jedan hram poznat po imenu Kastiljo (tvrđava). U zidine tvrđave uklesane su kamene glave , koje predstavljaju ljudske likove sa mačijim crtama. Mitski simboli ove kulture bili su jaguar, zmija, kondor i riba. Veoma su značajni monoliti zvani ’’Obelisk Teljo’’ Izložen u nacionalnom muzeju antropologije, arheologije i istorije, Peru(Lima) nazvan u čast peruanskog arheologa Hulija S. Telja i ’’Stela Raimondi’’ Izložen u nacionalnom muzeju antropologije, arheologije i istorije, Peru(Lima) prema italijanskom učenjaku Antoniu Raimondiju. Postoje dve teorije koje govore o uticaju grada. Prva kazuje da je Ćavin de Uantar bio prestonica jednog teokratskog društva, koje je pokorilo sve narode u svojoj okolini. Dok druga govori da je bio samo ceremonijalni centar. U središtu glavne zgrade uzdiže se kameni monolit visine preko 4 metra, koji je nazvan Lanzon. Ovaj monolit u obliku noža ukrašen je bareljefima i predstavlja surovog Ćavinskog boga. Pri samim obredima sveštenici su mogli da se pretvore u jaguare i tako dođu u dodir sa natprirodnom silom utičući na njeno dejstvo. Budući sveštenici su svoje sposobnosti, među kojima je i doživljavanje vizija, razvijali tako što su još kao deca spavali danju,a bili budni noću. Pored višegodišnjeg izbegavanja sunčeve svetlosti, sveštenici su konzumirali halucinogene supstance kako bi bolje stupili u kontakt sa natprirodnim silama. Primer, alkaloid iz kaktusa San Pedro (čiji se cvetovi otvaraju isključivo noću, a bodlje sadrže velike količine meskalina). Možda je baš ovaj kaktus uticao na vrstu predsvešteničke obuke?!? Etape preobražaja sveštenika u njihov alter-ego (orao ili jaguar) dočaravaju nam kamene skulpture postavljene na kružnom trgu u Ćavinu. Stanovnici pojedinih delova severne obale Perua i dan danas prave moćne napitke od kaktusa San Pedro, koje koriste u noćnim ritualima. Kulturni uticaj Ćavinske kulture se nastavio i posle njenog kraja i možemo ga pratiti u drugim pre inkanskim kulturnim horizontima.

Evo šta peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa kazuje prilikom posete Ćavin de Uantara:

Nemam maštu arheologa, a kada posećujem ruševine, uopšte nisam u stanju da zamislim život, smrt, rituale, verovanja, ratove i ljubav među ljudima u ona davna vremena kada su ovi kamenovi bili hramovi, palate, prebivališta i gradovi prepuni meštana. Međutim u Ćavin de Uantaru prvi put sam imao utisak da se na tom arheološkom nalazištu – sa trgovima, zidinama, idolima, podzemnim hodnicima i slavnim Lanzonom – susrećem se sa onim hodočasnicima od pre tri hiljade godina koji su pobeđivali strah i hiljadu svakojakih prepreka dolazili da zatraže zdravlje, osvetu, moć ili magijske čini od tih krvoločnih božanstava koji svima – pa čak i meni, okorelom sumnjičavcu uteruju strah u kosti.