Inca Machu Picchu

Maču Pikču

Tražeći Vilkabambu, izgubljeni grad Inka, Hajram Bingam je pronašao Maču Pikču 24. Jula 1911. godine. Smatra se da ga je sagradio Jupanki Inka Pačakuti i verovatno je služio kao kraljevska rezidencija.

Sipan

Sipan

Zahvaljujući pljačkašima grobnica (uakerosi) 1987. godine, arheolog Volter Alva predstavio je svetu važan arheološki nalaz, grobnicu gospodara Sipana. Pronalaženje ove grobnice spada u jednu od najvažnijih arheoloških otkrića, kako u obe Amerike tako i u svetu.

Chan Chan

Ćan Ćan

Kultura Ćimu (XIII – XV veka) izgradila je najveći grad od blata u svetu. Zauzimao je površinu od oko 20 kvadratnih kilometara, a naseljavalo ga je blizu 40.000 ljudi.

Kukulkan El kastiljo

Kukulkan

Posvećen bogu znanja Kukulkanu. Španci je nazivaju El Kastiljo, nalazi se u starom majanskom gradu Ćićen Ica. Visoka je oko 60 metara i ima 365 stepenika koji predstavljaju dane u godini.

Azteck

Sunčev Kamen

Monolit koji teži 25 tona i ima prečnik od 3,60m. Nađen je na centralnom trgu u gradu Meksiko 16. Decembra 1760. Poznat i kao astečki kalendar, izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Mexico City-ju.

LatinskAmerika























avin



chavin
  Kulturni horizont Ćavin chavin map možemo pratiti od 1500 – 400. godine p.n.e. u isto vreme kad i olmečki kulturni horizont u Mezoamerici. Najvažnije arheološko nalazište je Ćavin de Uantar. On je predstavljao ceremonijalni centar podignut u srcu Anda, u dolini reke Mosne, na visini od 3135 metara. Arheološko nalazište obuhvata veličanstveni monumentalni kompleks karakterističan za ceremonijalne centre, platforme, terase, trgove i jedan hram poznat po imenu Kastiljo (tvrđava). U zidine tvrđave uklesane su kamene glave kamene glave chavin , koje predstavljaju ljudske likove sa mačijim crtama. Mitski simboli ove kulture bili su jaguar, zmija, kondor i riba. Veoma su značajni monoliti zvani ’’Obelisk Teljo’’ obeliks teljo chavin
Izložen u nacionalnom muzeju antropologije, arheologije i istorije, Peru(Lima)
nazvan u čast peruanskog arheologa Hulija S. Telja i ’’Stela Raimondi’’ Stela Raimondi Chavin
Izložen u nacionalnom muzeju antropologije, arheologije i istorije, Peru(Lima)
prema italijanskom učenjaku Antoniu Raimondiju. Postoje dve teorije koje govore o uticaju grada. Prva kazuje da je Ćavin de Uantar bio prestonica jednog teokratskog društva, koje je pokorilo sve narode u svojoj okolini. Dok druga govori da je bio samo ceremonijalni centar. U središtu glavne zgrade uzdiže se kameni monolit visine preko 4 metra, koji je nazvan Lanzon. Ovaj monolit u obliku noža ukrašen je bareljefima i predstavlja surovog Ćavinskog boga. Pri samim obredima sveštenici su mogli da se pretvore u jaguare i tako dođu u dodir sa natprirodnom silom utičući na njeno dejstvo. Budući sveštenici su svoje sposobnosti, među kojima je i doživljavanje vizija, razvijali tako što su još kao deca spavali danju,a bili budni noću. Pored višegodišnjeg izbegavanja sunčeve svetlosti, sveštenici su konzumirali halucinogene supstance kako bi bolje stupili u kontakt sa natprirodnim silama. Primer, alkaloid iz kaktusa San Pedro (čiji se cvetovi otvaraju isključivo noću, a bodlje sadrže velike količine meskalina). Možda je baš ovaj kaktus uticao na vrstu predsvešteničke obuke?!? Etape preobražaja sveštenika u njihov alter-ego (orao ili jaguar) dočaravaju nam kamene skulpture postavljene na kružnom trgu u Ćavinu. Stanovnici pojedinih delova severne obale Perua i dan danas prave moćne napitke od kaktusa San Pedro, koje koriste u noćnim ritualima. Kulturni uticaj Ćavinske kulture se nastavio i posle njenog kraja i možemo ga pratiti u drugim pre inkanskim kulturnim horizontima. Lanzon Chavin de Huantar Lanzon
arheološko nalazište Ćavin de Uantar



Evo šta peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa kazuje prilikom posete Ćavin de Uantara:

Nemam maštu arheologa, a kada posećujem ruševine, uopšte nisam u stanju da zamislim život, smrt, rituale, verovanja, ratove i ljubav među ljudima u ona davna vremena kada su ovi kamenovi bili hramovi, palate, prebivališta i gradovi prepuni meštana. Međutim u Ćavin de Uantaru prvi put sam imao utisak da se na tom arheološkom nalazištu – sa trgovima, zidinama, idolima, podzemnim hodnicima i slavnim Lanzonom – susrećem se sa onim hodočasnicima od pre tri hiljade godina koji su pobeđivali strah i hiljadu svakojakih prepreka dolazili da zatraže zdravlje, osvetu, moć ili magijske čini od tih krvoločnih božanstava koji svima – pa čak i meni, okorelom sumnjičavcu uteruju strah u kosti.