Inca Machu Picchu

Maču Pikču

Tražeći Vilkabambu, izgubljeni grad Inka, Hajram Bingam je pronašao Maču Pikču 24. Jula 1911. godine. Smatra se da ga je sagradio Jupanki Inka Pačakuti i verovatno je služio kao kraljevska rezidencija.

Sipan

Sipan

Zahvaljujući pljačkašima grobnica (uakerosi) 1987. godine, arheolog Volter Alva predstavio je svetu važan arheološki nalaz, grobnicu gospodara Sipana. Pronalaženje ove grobnice spada u jednu od najvažnijih arheoloških otkrića, kako u obe Amerike tako i u svetu.

Chan Chan

Ćan Ćan

Kultura Ćimu (XIII – XV veka) izgradila je najveći grad od blata u svetu. Zauzimao je površinu od oko 20 kvadratnih kilometara, a naseljavalo ga je blizu 40.000 ljudi.

Kukulkan El kastiljo

Kukulkan

Posvećen bogu znanja Kukulkanu. Španci je nazivaju El Kastiljo, nalazi se u starom majanskom gradu Ćićen Ica. Visoka je oko 60 metara i ima 365 stepenika koji predstavljaju dane u godini.

Azteck

Sunčev Kamen

Monolit koji teži 25 tona i ima prečnik od 3,60m. Nađen je na centralnom trgu u gradu Meksiko 16. Decembra 1760. Poznat i kao astečki kalendar, izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Mexico City-ju.

LatinskAmerika























Karibe



kariba inidians
  Početkom 14. veka, sa obala Venecuele putujući rekom Orinoko, vešto upravljajući kanuima, na područije Malih Antila doselilo se nearavačko pleme Karibe. Gledano iz ugla Taino Indijanaca, nove pridošlice, ratnički nastrojene, nikako nisu mogle da budu dobrodošao sused. Razlikovali su se po fizičkom izgledu, običajima i najupečtljivijem ritualu zbog kog su Taino Indijanci živeli u opravdanom strahu - kanibalizamu. Postoji pretpostavka da se Kolumbo nije pojavio (i uništio sve karipske kulture ), Karibe bi zavladale Karipskim ostrvima, jer su bili u punom osvajačkom zanosu. Karibe (na aravačkom jeziku - ljudožder) su dobile ime po svom surovom ratničkom ritualu, naglašavam ratničkom jer je kanibalizam kod njih bio magijski obred čija je svrha bila da uzmu snagu pojedene osobe kao i da zastraše neprijatelja, a ne izvor hrane. Karibe su se razlikovale od Taino Indijanca kako po običajima tako i po fizičkom izgledu. Unutar karipskog društva razlike izmedju muškaraca i žena bile su izuzetno naglašene. U društvu je vladala poliginija, tj. muškarac je imao više žena. Mogao je u zajednicu da uvede i žene poraženih neprijatelja. Muškarci su imali ključnu ulogu u donošenju svih odluka i sprovođenju zajedničkih aktivnosti. Zarobljeni muškarci su završavali kao robovi, zarobljenici ili su bili žrtve ritualnog kanibalizma. Reč karibes na aravačkom jeziku znači ljudožderi. Etnolog Šprio Kulišić u svojoj knjizi ‘Neobični običaji’ kazuje da se Kariba pleme zapravo zove Kalina ili Karina, a da su ih Evropljani nazvali Kariba ili Kaniba, po čemu se običaj jedenja ljudskog mesa u nauci naziva kanibalizam. On dalje kaže da su karipski ratnici pre pohoda na ljudske žrtve izvodili ratničku igru. Pili su fermentisane napitke u koje su ubacivali ostatke mozga i utrobe jaguara, zajedno sa ostacima ubijenih hrabrih neprijatelja. Njihovi napadi su se uglavnom odigravali noću. Ploveći svojim kanuima, kradom bi opkolili neko selo Aravak Indijanaca i zatim bi uz paklenu viku i zvuk truba izvršili napad zapaljenim strelama. Starce i odrasle muškarce ubijali su na licu mesta, a u zarobljeništvo su vodili žene i decu. Glavni razlog kanibalizma kod Kariba bio je da se na sebe prenese magijska snaga žrtve.


Kanibalizam - Ukratko o kanibalizmu

kanibalizam    Kanibalizam ili antropofagija (grč. anthropos- čovek, phagia – jesti) nije zastupljena isključivo kod Kariba, već je nalazimo i kod mnogih drugih naroda. Praktikovanje kanibalizma, uglavnom se dovodi u religijsko-magijski kontekst, gde mu je najčešće i mesto. Pored toga, različite kulture iz različitih pobuda pribegavaju kanibalizmu. Postoje i razlike u samom obredu. U knjizi ’Neobični običaji’gosn Špire, možemo pronaći neke od raznolikih primera kanibalizma. U plemenu Marind-anim na Novoj Gvineji obredi za plodnost kokosovih palmi trajali su više meseci. U toku obreda ljudi su najpre izvodili seksualne orgije sa devojkama koje su još ranije oteli za vreme pohoda u lov na glave. Posle završenih orgija ubijali su jednu od devojaka, njeno su meso ritualno jeli, a kosti su zakopavali pod mlada kokosova stabla, koja su mazali i krvlju ubijene žrtve. Indijanci Naure u Novoj Granadi jeli su srca ubijenih španskih osvajača, verujući da će na taj način postati neustrašivi. U Africi kanibalizam se najduže zadržao kod plemena Mangbetu, koji su jeli ratne zarobljenike i osuđenike na smrt, ali isto tako i susede koji bi umirali prirodnom smrću, dok su leševe svojih umrlih srodnika prodavali susednim plemenima. Dečije meso bilo je rezervisano samo za kraljevsku trpezu. Ljudska mast bila je u uopštoj upotrebi, a meso koje bi preostalo posle kanibalske gozbe, sekli su na duge komade i sušili kao rezervnu hranu.
Ovi primeri nam govore o raznolikosti obrednog kanibalizma. Kod Kariba i Indijanca Naure kanibalizam ima magijsku dimenziju i cilj uzimanja snage pojedene osobe. U plemenu Marind-anim kanibalizam takođe ima magijsko-religijsku formu koja je povezana sa poljoprivrednom proizvodnjom. Kod plemena Mangbetu gubi se religijsko-magijski kontekst. Kanibalizam ovde spada u ishranu doživljavajući se kao poslastica i stvar prestiža u društvu. Postoje i slučajevi kanibalizma koji nisu sastavni deo kulture nekog naroda ili plemena već nastaju usled nestašice hrane ili gladi. Sa jedne svoje ekspedicije među eskimima Briket-Smit navodi slučaj jedne eskimke iz plemena Iglulik koja se spasla na taj način što je pojela muža i decu, kad su ovi umrli od gladi. Svi ovi primeri (izuzev primera eskimke) iako se donekle razlikuju imaju jednu zajedničku skrivenu crtu. Kanibalizam ( bili oni svesni ili ne ) igra ulogu solidarnosti, tačnije učvršćuje društvene veze unutar zajednice. Pored toga, kanibalizam igra i važnu ulogu opstanka, tačnije zastrašivanje neprijatelja. To povećava šanse u borbi, a samim tim i opstanak. Ovu kratku analizu kanibalizma završavamo jednom maorskom pesmom. Oni su je pevali odsečenim glavama svojih neprijatelja koje su ponosno kačili na stubove.

Mislio si da pobegneš, a? Al moj snaga te je pretekla.
Skuvan si; Postao si hrana za moja usta.
Gde ti je otac? Skuvan
Gde ti je brat? Pojeden
Gde ti je žena? Eno je tamo, žena za mene!


» Komentari