Inca Machu Picchu

Maču Pikču

Tražeći Vilkabambu, izgubljeni grad Inka, Hajram Bingam je pronašao Maču Pikču 24. Jula 1911. godine. Smatra se da ga je sagradio Jupanki Inka Pačakuti i verovatno je služio kao kraljevska rezidencija.

Sipan

Sipan

Zahvaljujući pljačkašima grobnica (uakerosi) 1987. godine, arheolog Volter Alva predstavio je svetu važan arheološki nalaz, grobnicu gospodara Sipana. Pronalaženje ove grobnice spada u jednu od najvažnijih arheoloških otkrića, kako u obe Amerike tako i u svetu.

Chan Chan

Ćan Ćan

Kultura Ćimu (XIII – XV veka) izgradila je najveći grad od blata u svetu. Zauzimao je površinu od oko 20 kvadratnih kilometara, a naseljavalo ga je blizu 40.000 ljudi.

Kukulkan El kastiljo

Kukulkan

Posvećen bogu znanja Kukulkanu. Španci je nazivaju El Kastiljo, nalazi se u starom majanskom gradu Ćićen Ica. Visoka je oko 60 metara i ima 365 stepenika koji predstavljaju dane u godini.

Azteck

Sunčev Kamen

Monolit koji teži 25 tona i ima prečnik od 3,60m. Nađen je na centralnom trgu u gradu Meksiko 16. Decembra 1760. Poznat i kao astečki kalendar, izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Mexico City-ju.

LatinskAmerika























Kristofer Kolumbo



Kristofer Kolumbo
  Godine 1451. u Đenovi rodio se čuveni moreplovac Kristofer Kolumbo. Njegovo poreklo, lik i delo u nauci izazivaju mnogobrojne kontraverze koje nisu rešene ni do današnjih dana. Da li je Kolumbo bio sin đenovljanskog tkača ili Jevrejin koji je krio svoj identitet zbog španske inkvizicije i da li je poticao iz katalonske plemićke porodice, ostaju otvorena pitanja. Kada je pet đenovljanskih trgovačkih brodova 1476. godine prošlo kroz Gibraltarski moreuz napala ih je gusarska flotila. U toj pomorskoj bici učestvovao je i Kolumbo. Nakon potapanja njegovog broda, postoji priča da je plivao dve morske milje do Portugalske obale gde se i nastanio. U Lisabonu je pomagao svom mlađem bratu Bartolomeu crtajući pomorske karte, a pored toga bavio se i trgovinom. Godine 1478. oženio se portugalkom plemićkog porekla Felipom Monis. Kolumbova potomkinja, istoričarka Dr. Anunciada Colon, postaljavlja pitanje ako je Kolumbo bio sin siromašnog tkalca, kako je moguće da se oženio ženom plemenitog roda. Ovo ide u prilog teoriji da je poticao iz katalonske plemićke porodice.


Krajem 1483. godine, Kolumbo je podneo molbu portugalskom kralju Žoanu II da finansira njegovo putovanje na zapad kako bi došao do Indije i Kine. Suočivši se sa negativnim odgovorom Kolumbo napušta Portugal. Odlazi u Španiju kod takozvanih katoličkih kraljeva Fernanda od Aragona Fernanda od Aragona
(1452 - 1516)
i kraljice Izabele Kastiljanske Izabela Kastiljanska
(1451 - 1504)
sa istom molbom. Nakon odbijanja njegova molba je ipak prihvaćena tek 1492. godine. Sproazumom iz Santa Fe-a 17. aprila 1492. godine, načinjen je ugovor između katoličkih kraljeva i Kolumba. Kolumbo je tražio titule vicekralja i admirala kao i deseti deo bogatstva od svojih putovanja. Kolumbova ekspedicija krenula je iz luke Palos (Perto de Palos de Moger) 3. avgusta 1492. godine sa tri čuvene karavele. Ninja, Pinta i Santa Maria. Te iste godine dogodio se još jedan važan istoriski događaj. Španci su osvojili Grenadu. Grenada je bila poslednje mavarsko uporište (Grenadski Emirat) posle 800 godina duge borbe koja nosi naziv rekonkvista rekonkvista
Rekonkvista počinje 718. godine oslobođenjem Galicije i Leona, odnosno Pelayovom pobedom kod Covadonge 722. godine, a okončava se 1492. godine kada je osvojen Granadski emirat, zadnje uporište Mavra u Europi.
, Mavri su proterani sa Pirinejskog poluostrva.


Povodi Kolumbovog putovanja

Tragajući za Kolumbovim poreklom naišli smo na više teorija. Isti je slučaj i sa povodom njegovog putovanja. Neki istoričari smatraju (pa to čak možemo naći i u udžbeniku iz istorije za treći razred gimnazije) da je hrišćanstvo glavni pokretač Kolumbovog istraživačkog poduhvata.
"Osnovni motiv njegovog putovanja nisu bila geografska otkrića već želja za širenjem hrišćanstva. "

Hrišćanstvo je, istina, mogao biti jedan od motiva, ali nikako nije mogao biti osnovni, a ni glavni motiv. Da budemo precizniji, hrišcanstvo ne bi trebalo da spada u motiv, već u kategoriju oruđa pri kolonizaciji, asimilaciji ili akulturizaciji. Osnovni motiv je ekonomske prirode, tačnije trebalo je pronaći put za Indiju radi trgovine (uglavnom začinima koji su tad bili na ceni). Postojala su dva moguća puta. Prvi je bio kopnom, ali su taj put Turci zatvorili za hrišćane. Roba koja se kupovala od arapskih trgovaca bila je precenjena (na primer biber je vredeo kao zlato). Drugi put je bio oplovljavanje Afrike, ali taj put je bio dugačak i neisplativ. Godine 1487. Bartolomeo Dijaz je stigao do Rta Dobre Nade i time otvorio put, ali niko još nije stigao do Indije. To je učinio tek 1498. godine Vasko De Gama. Kolumbov plan je bio preći do tad nepoznati Atlanski okean i stići do Indije za mnogo kraće vreme nego što je obilaženje Afričkog kontinenta. Služio se pogrešnim kartama geografa Paola Toskanelija čiji podaci smanjuju obim zemlje za trećinu.


Kolumbova putovanja ( 1492 -1502 )

Santa Marija, Ninja, Pinta      Prvo putovanje (avgust 1492 – mart 1493 )

Uz pomoć braće Martina Alonsa i Visentea Janesa Pinsona Visent Janes Pinson
(1462 - 1514)
1500. godine otrkrio je Brazil.
, Kolumbo i njegova ekspedicija pošli su iz luke Palos 3. avgusta 1492. godine sa tri karavele. Posadu brodova činilo je nešto više od sto ljudi. Kolumbo je bio kapetan broda Santa Marija, Martin Alonso Pinson kapetan Pinte, a njegov brat Visente, kapetan Ninje. Pre nego su se upustili u plovidbu nepoznatim Atlanskim okeanom, 6. septembra pristali su na Kanarska ostrva kako bi se snabdeli namirnicama. Plovidba po nepreglednom i nepoznatom okeanu je bila duga i mučna. Posade sva tri broda su često očajavale što još nisu ugledali kopno, a jednom su se i pobunile. Unutrašnje probleme Kolumbo je uspešno rešio i 12.oktobra 1492.godine mornar po imenu Rodrigo de Trijana ugledao je kopno. Iskrcali su se na Bahamsko ostrvo koje su Indijanci nazivali Gvanahana. Zaposeli su ga u ime kralja Ferdinanda od Aragona i kastiljanske kraljice Izabele. Kolumbo je ostrvo nazvao San Salvador – Sveti Spasitelj. Ovaj događaj najbolje opisuje odlomak iz Las Kazasovog spisa:

Ovu je zemlju ugledao jedan moranar po imenu Rodrigo... Oko dva časa po ponoći pojavi se zemlja. Mogli su joj biti daleko oko četri milje... Tada dođoše na jedan mali Lukajski otok koji se na jeziku Indijanaca zvao Gvanahani. Ubrzo videše gole ljude i admiral (Kolumbo) pođe na zemlju u naoružanoj lađi... Kada su zakoračili na zemlju videvši veoma zeleno drveće, mnogo vode i najrazličitije voće. Admiral tada pozove dva kapetana i druge koje su skočili na zemlju i zatraži od njih da im budu svedoci kako on pred svima zauzima rečni otok u ime kralja i kraljice ... Izvršivši sve pravne korake, kako se to mora učiniti... Misleći da je stigao na ostrva blizu Indije, tamošnje stanovnike nazvao je Indijancima.

Kristofer Kolumbo iscrcavanje
Nastavljajući svoje putovanje, otkrio je obližnja ostrva Velikih Antila. Tako je 28. oktobra otkrio Kubu, a 5. decembra ostrvo koje je nazvao Hispanola (danšnji Haiti i Dominikanska republika). U tihoj božićnoj noći, kada se Kolumbo odmarao na Hispanoli, brod Santa Marija nasukao se na peščani sprud i razbio se. Posada je spasila tovar, a od dasaka i greda nastradalog broda podigla je tvrđavu i krstila je sa imenom La Navidad ( na Španskom La Navidad znači Božić). U tvrđavi je ostalo 39 ljudi, a Kolumbo se 16. januara 1493. godine sa preostala dva broda vraća u Španiju. Triumfalno dočekan, sa počastima, Kolumbo dobija i titulu admirala i vicekralja novootkrivenih zemalja za koje je verovao da su zapadna Indija. Na kraljevskom dvoru je pokazao Indijance, egzotične ptice i zlato koje je nosio sa sobom, što je povećalo interesovanje za novootkrivene zemlje.




Drugo putovanje (septembar 1493 – jun 1496 )

Kristofer Kolumbo    U maju 1493. takozvani katolički kraljevi su od pape Aleksandra VI dobili potvrdu za svoja svetovna osvajanja. Uslov je bio da novi podanici budu vaspitani u katoličkoj veri. Ohrabreni Kolumbovim prvim putovanjem, i u trci za zemljama i zlatom druga ekspedicija bila je bogato opremljena. Iz Kadiza 25. septembra 1493. isplovilo je 17 brodova sa posadom od 1500 ljudi. Među tim ljudima nalazili su se kako vojnici, zantlije, pisari, tako i nekoliko sveštenika koje je predvodio benediktanac Bernardo Buil. Ukrcali su konje, stoku i svinje, životinje nepoznate novom svetu, kao i razne poljoprivredne alatke i seme. Kao i u prvom putovanju flotila je stigla do Kanarskih ostrva, ali je u nastavku plovidbe promenila rutu nešto južnije i tako stigla do ostrva koje je Kolumbo nazvao Dominika. Kako nije našao pogodno mesto za iskrcavanje, to je učinio na obližnjem ostrvu kome je dao ime Gvadalupe. Užasnuti moreplovci videli su ostatke ljudskih kostiju u urođeničkim kolibama (bili su u gostima kod Kariba). Nastavivši svoj put prema Hispanoli, otrkili su još jedno veliko ostrvo, Portoriko. Na Hispanoli su zatekli uništenu i spaljenu tvrđavu La Navidad, a ljude poubijane. O ovom događaju govore dve teorije: Jedna teorija kazuje da su Karibe poubijale ljude u La Navidadu, drugu teoriju će najbolje opisati citat iz knjige Španska osvajanja britanskog istoričara Krikpatrika:

Ovu sudbinu su sami sebi pripremili, jer su po svojoj volji krstarili zemljom nanoseći mnoga zla indijancima. Bezobzirno su im po trenutnoj ćudi uzimali žene i kćeri i sve što su imali.

Dakle, Taino Indijanci su ih poubijali iz osvete. Ova teorija se čini prihvatljivijom. Kolumbo osniva grad Izabela i to je prvi kolonijalni grad u novom svetu. Svog brata Dijega je postavio za guvernera grada dok je on plovio istraživajući karipske oblasti. Pored ostrva u Malim Antilima i Portorika otkrio je i ostrvo Jamajku. Po povratku se vratio u Izabelu gde je zatekao tamošnje stanovnike u svađi i haosu. Zalihe su ostavljene da trunu, a umesto da se bave zemljoradnjom ljudi su bili opsednuti traganjem za zlatom kao i zlostavljanjem Indijanaca. Vratio se u Španiju i sa sobom poveo 500 Indijanaca kao robove. Većina ih je umrla na tom putovanju. Dvor ga ovaj put nije dočekao sa oduševljenjem, nije bilo potvrde da su na azisjskom kontinentu kao ni obećanog zlata.

Treće putovanje ( 1498 - 1500 )
Godine 1498. Kolumbo je krenuo na svoje treće putovanje, delimično i zbog toga što se složio da sa sobom povede osudjenike kao koloniste. Krenuo je sa 6 karavela. Tri broda je poslao na Hispanolu, a sa drugom polovinom je istraživao. Otkrio je ostrvo Trinidad, poluostrvo Pariju i ušće reke Orinoko. Ugledao je moćne pritoke koje se ulivaju u Orinoko i trebalo je da shvati da to mora biti deo kontineta. Umesto toga, imao je fantastičnu ideju da su to bile četri rajske reke. Vratio se u Hisponolu gde saznaje da su njegova braća osnovala grad Santo Domingo. Na Hispanoli je izbila pobuna protiv Kolumbovog brata Bartolomea i nekoliko ljudi je obešeno. Vest se proširila do Španije. Zbog loše uprave kralj i kraljica su poslali novog guvernera Fransiska de Bobadilju da ispita ono što se dogodilo. On je uhapsio braću i u lancima ih poslao u Španiju. U to vreme su već počeli masovni pomori Indijanaca izazvani bolestima koje su kolonisti doneli sa sobom.

Četvrto putovanje (1502 - 1504)
Kralj je pomilovao uhapšenog Kolumba i 1502. godine dozvolio mu i četvrto putovanje. Bio mu je zabranjen pristup Hispanoli, a moć i ugled koji je nekad imao bili su poljljuljani. I pored kraljeve zabrane Kolumbo je zbog neophodnih potreba svojih brodova morao da se zaustavi u Santo Domingu, jedinoj Španskoj bazi u Novom svetu. Tu se trideset brodova spremalo za put prema Španiji. Iako je ih je Kolumbo upozorio na predstojeću buru, oni su ipak isplovili. Atlantski okean je progutao 20 brodova sa svom posadom i tovarom zlata koji su nosili, medju poginulima bio je i Bobadilja, čovek koji je uhapsio Kolumba. Ovaj dogadjaj jasno govori o opasnostima koje okean nosi sa sobom i o veličini Kolumbovog poduhvata. U to vreme četri broda kojima je upravljao Kolumbo potražili su zaklon u jednoj uvali na Jamajci. Oluje su ipak uništile dva broda i druga dva teško oštetila. Sve to ga nije sprečilo da nastavi sa otkrivanjem. Otkrio obale Centralne Amerike, Honduras, Kostariku i Panamu kao i ostrvo Martinik. Nakon bolesti vraća se u Španiju 1504. godine i umire u Valjadolidu 20. maja 1505. godine. Umro je uveren da je pronašao drugi put do Azije ne znajući da je otkrio novi kontinet.

Šta je bilo posle ?!
konkvistadori
    Prilikom sudara Evrope i Amerike, došlo je do međusobnog mešanja kulturnih elemenata. Dva kontinenta su razmenila biljni i životinjski svet. Tada su iz Evrope u Ameriku preneseni konj, krava, ovca, koza i svinja, vinova loza, pšenica... Iz Amerike u Evropu krompir, kukuruz, duvan i tako dalje. Nestale su dve velike civilizacije, Asteci i Inke. Karipski narodi su uništeni kulturno i biološki. Zamenjeni su crnim robovima iz Afrike. Portugalija i Španija su medjusobno podelile Latinsku Ameriku. Odgovorni su za porobljavanje i milionske žrtve Indijanaca koji su najviše umirali od bolesti koje su donosili kolonizatori. Biološkim mešanjem nastale su nove etničke grupacije kao što su Mestici, Mulati, Kafuzo, Kaboklo i tako dalje. Lik i delo Kristofera Kolumba je potrebno tumačiti na dva neodvojiva načina: Kao velikog i smelog istraživača koji je otkrio Novi Svet i promenio Stari Svet i kao nemilosrdnog robovlasnika odgovornog za patnje domorodačkog stanovništva. U Americi se danas prilikom proslave Kolumbovog dana sukobljavaju potomci Indijanaca i Evropljana doživljavajući različito taj istorijski događaj. Predstavu o tome kako su Indijanci doživljavali Evropljane i obrnuto najbolje govori citat iz Tužnih Tropa – Klod Levi Stros:

Na susednom ostrvu (prema Ovijedovom svedočenju) Indijanci su hvatali belce i davili ih u moru, a zatim su više nedelja budno motrili tela utopljenika da bi videli jesu li podležna truljenju. Poređenje ta dva istraživanja nameće dva zaključka: belci su se pozivali na društvene nauke, a Indijanci su imali više poverenja u prirodne; dok su belci izjavljivali da su Indijanci životinje, ovi su se zadovoljavali predpostavkom da su belci bogovi. Pri jednakom neznanju, postupanje Indijanaca je svakako bilo dostojnije čoveka.


» Komentari