Inca Machu Picchu

Maču Pikču

Tražeći Vilkabambu, izgubljeni grad Inka, Hajram Bingam je pronašao Maču Pikču 24. Jula 1911. godine. Smatra se da ga je sagradio Jupanki Inka Pačakuti i verovatno je služio kao kraljevska rezidencija.

Sipan

Sipan

Zahvaljujući pljačkašima grobnica (uakerosi) 1987. godine, arheolog Volter Alva predstavio je svetu važan arheološki nalaz, grobnicu gospodara Sipana. Pronalaženje ove grobnice spada u jednu od najvažnijih arheoloških otkrića, kako u obe Amerike tako i u svetu.

Chan Chan

Ćan Ćan

Kultura Ćimu (XIII – XV veka) izgradila je najveći grad od blata u svetu. Zauzimao je površinu od oko 20 kvadratnih kilometara, a naseljavalo ga je blizu 40.000 ljudi.

Kukulkan El kastiljo

Kukulkan

Posvećen bogu znanja Kukulkanu. Španci je nazivaju El Kastiljo, nalazi se u starom majanskom gradu Ćićen Ica. Visoka je oko 60 metara i ima 365 stepenika koji predstavljaju dane u godini.

Azteck

Sunčev Kamen

Monolit koji teži 25 tona i ima prečnik od 3,60m. Nađen je na centralnom trgu u gradu Meksiko 16. Decembra 1760. Poznat i kao astečki kalendar, izložen u Nacionalnom muzeju antropologije u Mexico City-ju.

LatinskAmerika























Taino



taino indians
   Karipska ostrva su po arheološkim istraživanjima bila naseljena negde oko 5000 god.p.n.e. Pronadjeni su tragovi prisustva drevnih lovaca – sakupljača čiji se broj širio sve do početka nove ere. Tada se pojavljuju grupe koje su se bavile poljoprivredom i grnčarstvom poreklom iz Južne Amerike, tačnije iz doline Amazona. Postoji više teorija o dolasku tih novih grupa, a najprihvatljivija teorija kazuje da su se najpre doselile u deltu reke Orinoko na obale Venecuele i Gvajane. Zatim su preko Malih Antila ( manja ostrva: Dominika, Gvadalupe, Trinidad, Tobago i tako dalje ) naseljavali Velike Antile (Portoriko, Dominikanska republika, Kuba, Jamajka ). Te grupe pripadaju aravačkom govornom područiju. Medju njima, najznačajniji su svakako Taino Indijanci koji su dostigli najveći kulturni razvoj na Karipskim ostrvima. Taino Indijanci su delili istoriju sa drugim grupama kao što su Siboneji, Sigajo, Lukajo, Igneris i ne tako dobrodošle pridošlice Karibe.


Društveno uređenje

taino indians cacique Na čelu Taino Indijanaca nalazio se poglovaca (kacik). U njihovom društvu nisu postojale klase u pravom smislu te reči, ali postojala je hijerarhija i jasno određena tri sloja ljudi (razlika između sloja i klase je u tome što klase poseduju sredstva za proizvodnju). Prvi sloj bio je kacik sam, drugi sloj činile su grupe (nitanios) bliski kacikovi ljudi, rođaci ili kacici nižeg ranga kao i ljudi koji su se bavili magijom, odnosno vračevi (buihitim) i na kraju običan narod. Na zemljištu koje je bilo zajedničko kacik je nadzirao i kordinirao aktivnosti poljoprivrednih radova, raspodelu prinosa i viška prinosa. Nagomilavanja bogastva nije bilo jer su postojali mehanizmi za regulisanje raspodele viška prinosa, kao što su ritualna darivanja ili gozbe (areitos). Areito je masovna proslava koje se odigravala na trgu uz muziku i pesmu kaciku u čast ili nekog njima važnog događaja. Pored društvenog ugleda, kacici su mogli imati više žena, a držali su i monopol nad religijom, jer su se sveti idoli čuvali u njihovim domovima. Važno je dodati da je kacik mogla biti i žena, nameće se interesantna pretpostavka da žena-kacik sigurno nije imala više žena, dakle, verovatno je imala pravo na više muškaraca. Iako se često govori o Taino Indijancima kao neratničkom i miroljubivom narodu ( o tome govori i Kolumbo u svom dnevniku ), istina ipak izgleda malo drugačije. Kacici su imali svoje lične sluge, tačnije, zarobljenike iz drugih plemena. To upućuje na činjenicu da je ratnički duh postojao i u Taino zajednici. Naravno, u mnogo manjem obliku upoređujući ih sa Karibima, koji su bili izrazito ratnički nastrojeni.

Naselja i poljoprivreda

batey Batey
Mesto na kom su se održavale ceremonije i igre loptom, jedna od omiljenih aktivnosti Taino indijanaca. U igri je učestvovalo između dvadeset i trideset ljudi, a imala je sličan politički, društveni i verski karakter kao i kod drugih mezoameričkih naroda.
   Broj u naseljima Taino Indijanaca bio je različit. Po jednoj teoriji i poslednjem otkriću na Dominikanskoj republici smatra se da je u nekim naseljima živelo i preko 5000 ljudi. Glavna mesta okupljanja bila su na trgovima gde su se održavale ceromonije i proslave. Veća i značajna naselja mogla su imati i više od jednog trga. Te trgove su Taino Indijanci nazivali batey. Trgovi su mogli biti kružnog ili pravougaonog oblika. Uvek su bili ograničeni kamenim pločama ukrašenim petroglifima taino petroglyphein
petros– kamen, glyphein – rezbariti
u vidu figura ili apstraktnih motiva. Oko trgova su se nalazile kuće. Kuće kacika (caney) su se razlikovale od kuća običnih ljudi (bohio) bohio .Porodične kuće imale su kružnu osnovu i kupaste krovove od slame. Zidovi od trske ili lijana bili su ojačani drvenim stubovima, a od otvora su imala samo ulazna vrata. Kacikova kuća bila je prostranija za razluiku od porodične. Ona je imala pravougaonu osnovu i dvovodni krov od palminog lišća, kao i trem sa dva stuba bez zidova. Naselja su podizana u blizini polja i reka kako bi bili blizu izvora pitke vode. U teritorijalno-političkom smislu, postojalo je više nezavisno društveno-političkih jedinica. Svakom od njih upravljao je po jedan kacik. Taino Indijanci su raščišćavali tlo od rastinja sečom i paljenjem pažljivo odabranih parcela (conucos).
taino trorogi kamen

Magija je igrala važnu ulogu u poljoprivredi. U zemlju su, uz izvodjenje posebnog rituala, stavljali male figure od kamena, na primer trorogi kamen (trigonolito). Taj kamen je predstavljao simbol plodnosti zemlje koji je imao za cilj uvećati prinose najvažnijeg poljoprivrednog proizvoda, tapioku. Po mišljenju naučnika on imitira oblik tapioke i ženskih grudi (simbol plodnosti). Na poljima su kao žrtveni darovi ostavljani i predmeti u obliku latice ili suze, izrađeni od uglačanog kamena.



casaba
Ono što je važno istaći, jeste da su Taino Indijanci od tapioke pravili hleb tj. da su konzervirali hranu. Taj hleb se zvao cazabe i njega su pravile žene. On se pravio tako, što se pomoću ljuštura školjki koje imaju ulogu noža, uklanjala kora, a zatim rendala pulpa. U tu svrhu su koristile posebne posude zvonastog oblika (guayos), obično od kamena koje su bili ukrašene u zavisnosti od njihove ritualne funkcije. Tu smesu bi onda pokrile palminim lišćem i ostavili da se suši. Nakon čega bi je stavljali u cibucan, spravu vretenastog oblika da bi se iscedio sok i tako u potpunosti uklonio sav preostali otrov. Na kraju ostao je još samo proces pečenja i dobijen je hleb zvani cazabe. U ishrani su korišćene i druge biljke, paprika, tikva, kikiriki i razno tropsko voće, papaja, ananas, guava i tako dalje. Sastavni deo ishrane je činila i riba (morska i rečna). Jedna od primenljivih tehnika za hvatanje ribe bila je trovanje odredjenog vodenog područija pomoću biljke barbasko. barbasko



Religijske predstave i verovanja

taino lobanja   U tekstovima španskog sveštenika Ramona Panea opisani su brojni mitovi i božanstva. Oni nam govore o religiji Taino Indijanaca koja je u osnovi animistička. Njihova božanstva bila su otelotvorenje snage prirode, biljaka, minerala i životinja. Svoje zaštitnike prikazivali su u obliku figura (idola) koje su nazivali cemies. U slučaju otimanja idola od strane druge zajednice, zajednica od koje se otima i njen kacik bi bili poniženi. Sveštenik Ramon Panea govori nam o njihovom glavnom božanstvu Jokahu Bagva Maorokoti. Taj vrhovni bog bio je besmrtni i nevidljivi tvorac i gospodar neba koji je ujedno i živeo na nebu. Kako je Taino kultura bila izrazito poljoprivredna, glavno božanstvo je bilo poznato i kao gospodar žetve, tapioke, vode i mora.

Igre loptom i ritual kohobe areito
Klasičnih hramova ili drugih verskih gradjevina nije bilo. Ritualne predstave odigravale su se na trgovima u kojima je učestvovala cela zajednica. Najveću važnost imale su igre loptom, proslave areito i ritual kohobe. Ne postoje precizni opisi pravila igre, ali se zna da su igrači mogli udarati loptu bilo kojim delom tela osim šakom i da su nosili pojaseve i štitnike. Igre loptom bile su zastupljene i popularne i u Mezoamerici. Jedna od najvažnijih proslava bio je ritual kohobe, sa kojim se stupalo u vezu sa božanstvima. Za razliku od igri loptom i proslave areito, gde je prisutna cela zajednica, za vreme rituala kohobe pristustvovali su samo šamani i kacici. Sprovđenje rituala vršio je šaman, a ponekad i kacik jer su samo oni bili upućeni u tajne povezanosti sa bogovima. Šamani su za vreme ovih obreda ušmrkavali halucinogeni prah od semenki drveta Piptadenia Peregrina. Predhodno bi pročistili telo namernim izazivanjem povraćanja. U tu svrhu koristili su specifično ukrašenu lopaticu taino lopatica Lopatica koja je služila za izazivanje povraćanja da bi se organizam očistio pre početka rituala.
taino kasika
Kašike koje su učesnici koristili za nanošenje halucinogenog praha na cemi.
visoke estetske vrednosti. Tacnu sa halucinogenim prahom su uz izvođenje posebnog obreda postavljali na glavu idola kohobe. Prah su ušmrkavali pomoću posebnih sprava taino smrkalica
Za razliku od dekadentnog postmodernog čoveka, koji uvija prljavu novčanicu, Taino Indijanci su koristili sofisticiranu spravu za ušmrkavanje halucinogene supstance.
koje su takodje imale visoku estetsku vrednost. Nakon ušmrkavanja bi padali u trans i uspostavljali vezu sa bogovima. Noćne šetnje duša izazivale su veliki strah, jer su pokojnici mogli da uzmu obličije nekog od bližnjih. Način po kom su se razlikovali je što nemaju pupak. Oni su i u umetnosti slikali ljude sa pupkom (živi) ili bez (pokojni).


Kult mrtvih
U religijskom svetu Taino Indijanca veliku ulogu imao je i kult mrtvih. taino stolica Drvena stolica koju su mogli posedovati samo kacici i šamani. Služile su prilikom ceremonija kao što su kohobe ili areito. Vlasnike su nakon smrti postavljali na stolice i tako ih sahranjivali. Sahranjivanje je vršeno u skladu sa položajem koji je pokojnik imao u zajednici. Obični ljudi su spaljivani ili pokopavani bez darova, a i kad bi stavljali darove oni su bili oskudni (to su bile posude sa hranom ili lični predmeti). Sa druge strane tela kacika su bila polagana u pogrebne odaje, čiji su zidovi bili zaštićeni trskom. Elita je bila sahranjivana sa raznim umetničkim predmetima, kao što su keramički predmeti u obliku čamca, vrčevi srcastog oblika i posude sa prikazima ljudi i životinja. Telo kacika je u pogrebnim odajama postavljano u sedeći položaj vezano za duho – nisku stolicu sa naslonom ili bez, napravljenu iz jednog komada drveta koja je simbolizovala autoritet poglavice tj. kacika. Verovanje u zagrobni život i reinkarnaciju bilo je duboko ukorenjeno. O tome govori jedna interesantna priča sveštenika Romana Panea.
Govori se da su preko dana zatvoreni, dok noću izlaze u šetnju i da danju jedu izvesno voće kojoe se zove guava, ukusa nalik dunji ... a noću priređuju proslave i mešaju se sa živima. Da bi ih prepoznali primenjivali su sledeće pravilo: ako bi rukom nekom dodirnuli trbuh i ne bi mu napipali pupak, onda bi rekli da je operito, što znači mrtav, jer veruju da mrtvi nemaju pupak. Poneko bi se ipak prevario i legao sa ženom iz Coaybaye (kuće odsutnih) pa kad bi hteo da je uzme u naručje zagrlio vazduh jer bi žena iščezla.

taino umetnost Umetničko stvaralaštvo
Izradjivali su predmete od keramike, kamena, kostiju, ljuštura školjki, metala i drveta kao i pamučne tkanine. Razvili su jedinstven stil prikazivanja stvarnosti u kome je bitnu ulogu imala simetrija leve i desne strane. Pri izradi čovekolikih figura i kipova, naglašavan je veći oblik glave u odnosu na telo. Omiljena tehnika im je bila urezivanje, bez obzira na vrstu materijala. Motivi su najčešće životinje, žabe, slepi miševi i sove koji su povezani sa mitologijom. Od muzičkih instrumenata bili su zastupljeni pututo (instrument koji se pravi od ljušture velikog morskog puža, zastupljen je u Mezoamerici i dolini Anda), zvečke (izrađivane od tvrdih voćnih ljuski), marake (od suve tikve) i doboši (šuplja debla). Za vreme proslava bojili su telo,nosili amajlije i razne ukrase kao što su šareno perje, ogrlice od školjki i trake oko nogu i ruku.

taino poglovacia hatey kacik     Hatuey bista - Kuba (Baracoa)   Poglavica (Kacik) Hatuey, kacik Taino Indijanaca pobegao je pred španskim osvajačima sa Hispanole (Haiti) na Kubu sa stotinak muškaraca, žene i dece. Organizovao je gerilsku borbu i tri meseca je odolevao konkvistadorima, a potom je uhvaćen i živ spaljen 1512. godine. Osvajač i guverner Kube, Diego (Diego Velázquez de Cuéllar) naložio je da se Hatuey živ spali. Dok je Hatuey bio vezan za stub, prišao mu je jedan franjevac govoreći mu o bogu, hrišćanskoj veri, raju i paklu. Pokušavao je da ga uveri ukoliko prihvati hrišćanstvo pre nego što umre da će otići u raj. Poglavica na to upita franjevca, hoće li u tom raju biti i hriščana? Redovnik odgovara potvrdnim odgovorom, na šta mu Hatuey odogovara da on ne želi da ide nigde gde ima hrišćana, jer ne može da gleda tako okrutne ljude kao što su hrišćani.
To je bio prelomni trenutak za sveštenika, Bartolomea de las Kazasa Bartolomeo de las Kazas Bartolomé de las Casas 1484 – 1566 , žestokog borca za prava Indijanaca. Las Kazas je pokušao da odgovori Diega da promeni odluku, ali ti napori su ili uzaludni. Nakon tog događaja Las Kazas vraća sve posede i indijance koje je imao za sluge i počinje borbu za prava Indijanaca i traži ukidanje enkomiende. Godine 1541. piše svoje čuveno delo Kratki izveštaji o uništenju Indija. Evo dva odlomka iz tog dela :
Eto kakav su dobar glas i čast stekli Bog i naša vera zahvaljujući hrišćanima koji su otišli u Indije. Indijanci su nas jednom dočekali s potrebština i darovima na deset milja od jednog velikog naselja. Po našem dolasku, dali su nam veliku količinu ribe, hleba, hrane i sve što su mogli. Ubrzo u mom prisustvu bez motiva i povoda hrišćani, kao da je đavo ušao u njih, poklali su tri hiljade ljudi: muškaraca, žena i dece koji su ispred nas sedeli. Tu sam bio svedok tolike okrutnosti kakvu živa bića još nikad nisu videla niti će ikada videti. Sve te narode nebrojene, sveobuhvatne, različite, bog je stvorio priprostima bez zlobe i dvoličnosti ... Oni su ponizniji, strpljiviji, miroljubiviji od bilo kog naroda na svetu, neprijatelji su svađa, tučnjava i kavge. Zaziru od zlobe i mržnje i ne žude za osvetom... Oni su takođe vrlo siromašni ljudi, koji malo toga poseduju i ne žele posedovati materijalna dobra: zato nisu ni oholi, ni častoljubivi ni pohlepni ...

taino i konkvistadori Nestanak Taino kulture

  Dolaskom kolonizatora na američko tlo u XV veku, tamošnje stanovništvo doživelo je kako kulturnu tako i biološku katastrofu. Evropljani su narodima obe Amerike doneli svoju sofisticiranu civilizaciju. Kulturne elemente poput hrišćanstva i još mnogo toga kao što nalaže red kada se ide u goste. Najzahvalniji su im na darovima koji su ostavila neizbrisiv trag u istoriji, poput robovlasništva i bolesti. Prvo su pokucali na vrata karipskih naroda gde su ih između ostalih primili i Taino Indijanci. Španci su uveli sistem enkomijende (oporezivanje u zlatu, proizvodima ili prinudnom radu). Porobljeni, umorni i neuhranjeni Indijanci postojali su sve neotporniji na bolesti koje su kolonizatori doneli . Bolesti (posebno male boginje) su pokosile indijansko stanovništvo koje je kasnije zamenjeno crnim robovima iz Afrike. Oni Indijanci koji su preživeli izmešali su se, sa kolonistima i crnim stanovništvom.



» Komentari